Šta radite ovih dana?

"Slušam sad kritike, te pojavio se Lilić opet na nekoj funkciji, te evo vraća se i ovaj ili onaj... pa, do pre par meseci ti isti kritičari su kukali - joj, samo da ne dođu radikali, sve ostalo može. Sad, kada smo to uspeli da sprečimo, sad ni ovo ne valja!"

Ovo je izrekao pre neki dan Oliver Dulić na radiju B92. I tako sam, from the horse's mouth, dobio potvrdu da sam bio u pravu sve ovo (dugačko i predugačko) vreme, kada sam govorio svojim prijateljima i svima koji su hteli da slušaju, da je bolje da dođu i radikali na vlast nego da se prave trule koalicije sa raznim govnima.

Sve je postalo konačno vidljivo čuvenom kohabitacijom, sećate se toga? Otprilike, bila je priča da je eto takva situacija, mora se kohabitirati, šta je tu je, tiha voda breg roni, politička zrelost, dugoročno gledanje... i tako dalje, pa sećate se! Odmah tada mi je bilo jasno odakle vetar duva: vlast, po svaku cenu. Ne zanima ih koliko nas moraju da satru ovakvim životom, samo da se dokopaju vlasti. Saradnju sa onima koji bi trebalo da budu predmet druge lustracije zbog svega što su radili posle 2000-te, zamenili su i ojačali saradnjom sa onima koji bi trebalo da budu predmet prve lustracije za ono što su radili pre 2000-te. Od zla gore. Od lustracije samo lust (pohlepa), racija je otpala.

Znate ono, kako skuvati žabu: na laganoj vatri, da ni ne primeti. E, taj recept koriste.

Ne može se, međutim, družiti sa prljavima i ostati čist. Ali se mogu ti prljavi provući kroz dva programa pranja, centrifugu, sve uz obilnu upotrebu omekšivača i isterivača mrlja - i voila, eto vam novog koalicionog partnera koji zastupa apsolutno identične ciljeve kao i vi: evropske integracije, bolje sutra i daj-da-se-nafatiramo danas. Jeste da te fleke nikakvo sredstvo neće skinuti, ali šminka je pokrila sve.

I nema među njima nevinih i onih kojima su namere najbolje, samo su eto u lošem društvu. S kim si - s njim si. Sve je to banda obična, jedna i jedinstvena interesna grupa. Svako lepo dobije svoje parče ili svoju mrvicu - već prema položaju. Odakle? Pa pogledajte koje su kamate na kredite u zemljama u okruženju. Ili skoknite do Minhena, ako ste u prilici, i pazarite drastično više u samoposluzi za iste pare koje biste potrošili kod nas. Razlike u ceni koju ljudi van Srbije plaćaju za širokopojasni i optički pristup Internetu u odnosu na ono što mi plaćamo za ovaj jad i čemer od konekcije su vrtoglave. Treba li zaista da nabrajam dalje? Oni nas ne pljačkaju, oni nas deru naživo!

Šta radite ovih dana? Tražite načina da se udenete u vrzino kolo plaćenika pa da se dokopate parčeta ili mrvice? Možda Vam iskustvo ipak govori da je najbolja filozofija "mani glavu, pasi travu"?

Imam poruku i za vas koji niste ni prvi ni drugi:

Ustajte, dosta je bilo!

Džon Lenon je pokušao i lepim i "ružnim"

Džon Lenon je pokušao i lepim i "ružnim". Otpevao je i Imagine i Working Class Hero.

Nije vredelo.

Imagine je proglašena za pesmu 20. veka. Zašto? Znači li to da je većina ljudi za brisanje granica i iskorenjivanje religije?

Ne, nego je mnogo lako, udobno i prijatno biti salonski revolucionar, onaj koji se prene iz fotelje jer mu srce malko brže zakuca dok sanjari o svojoj veličini u i ulozi u toj revoluciji, isti onaj koji se pominje u WCH ("think you're so clever, classless and free... but you're still fucking peasants as far as I can see").

To je shvatio i Lenon, a WCH se može shvatiti i kao poziv na delanje u pravcu ostvarenja ideala opisanih u Imagine, ali i kao rezignirani odgovor na prihvatanje tih ideala kao utopijskih.

WCH nosi oštru, beskompromisnu kritiku onoga što sebi dozvoljavamo. Jeste, kaže Džon, život je težak i svašta se mora progutati i još više pregrmeti; shvatljivo je da čovek, kada konačno reši egzistencijalne probleme u kolikoj-tolikoj meri, želi i da se opusti, da uživa bar malo u plodovima svog znoja. Možda je shvatljivo, ali nije prihvatljivo.

Zato, "If you want to be a hero, then just follow me" daje kao jedini mogući izbor za one koji poseduju želju za stvarnim oslobođenjem, koji maštaju. Činjenica da je nakon svega onako otišao ne znači da će oni koji ga prate obavezno završiti na isti način. ali sigurno će otići na isto mesto.

Što je sasvim u redu. Vatra koju je Džon preuzeo i nesebično širio, nastavlja da greje i pokazuje put u tamnom vilajetu.